Nakit od kože

Kao školovani dizajner tekstila, koji se godinama bavi pedagoškim radom, Milena Andrić svakodnevno oslikava sve što joj dođe pod ruku. Prirodna je ta potreba za lepim oko sebe, potreba da se interveniše u svetu oko sebe, i tu nema kopiranja, nema ponavljanja već viđenog, jer je jača želja da se donese nešto novo i lepo.

Kategorija originalosti je i estetička i estetska ( i psihološka i sociološka i umetnički kritička ) – utoliko je ozbiljno i osmišljeno i Milenino bavljenje dizajnom i izradom nakita od kože – jer, ona i kreira i konstruiše i seče i slika, dok pravi te nove „predmete,“ male „works of art.“

Ako se vratimo daleko u prošlost, nošenje kože, kožne odeće, čak krzna, tumači se kao pokušaj aktiviranja one dionisijske strane naše prirode, odnosno, kao iracionalna težnja za pažnjom i to potiče od one animalne strane ljudske prirode.
Zato ovo i jeste nakit koji ne može svako ni da razume, pa ni da nosi.

Milenina umetnost je autentična – ovo jeste nakit, ali je formom, izvedbom i krajnjim rezultatom – mnogo više – objekat – skulptura – na ljudskom telu. Čak nema ni rodnih predznaka, ovo je uniseks nakit – namenjen i ženama i muškarcima …i svima koji umeju da ga ponesu. Slobodne forme od crne, smeđe ili zelene kože kao osnove ( dakle, u bojama prirode) sa islikanim asocijativnim detaljima ljudskog ili životinjskog ( na primer, oko ), u konteksu potpunog prihvatanja avanture samog materijala – kože, više su nalik odevnom predmetu – tzv. plastronu ili nečem sličnom , što samo govori u prilog višeznačnosti ovih umetničkih predmeta.

Način na koji su snimljeni i kako su izloženi – sugeriše da su ovi umetnički radovi više od upotrebnog, odnosno, ukrasnog predmeta – što je uobičajena asocijacija kada se pomene „nakit.“ Ovako predstavljeni, kada se jasno vidi namera i koncept autora, posmatraču postaje jasno da svaki ovaj predmet ima svoju ideju, priču, da ništa nije slučajno, iako je spontano, a najznačajnija karakteristika je da su ovo unikatni, dakle, neponovljivi umetnički komadi i da je nositi ih i bukvalno jedinstven osećaj.

Mart 2017.
Tatjana Milosavljević